Subject: [Radio 021 vesti] Vesti u 18:00
Date: 10. 12. 2000.
KAMPANJA "ZA IVANA"
Odbor za oslobadjanje Ivana Stambolica, Narodni pokret "Otpor", B92, ANEM i Novinska agencija Beta organizuju kampanju "Za Ivana" na celoj teritoriji Srbije.
Nestao je jedan od nas
Gradjanin Ivan Stambolic je nestao u blizini svog stana 25. avgusta 2000. godine i od tada do danas se o njemu nista ne zna. Pozivaju se gradjani Srbije i Beograda, seljaci, prodavci, nocni cuvari, vojnici, radnici, policajci, taksisti, vozaci kamiona i autobusa... a potom i clanovi porodica radnika sluzbe javne i drzavne bezbednosti i vojne obavestajne sluzbe da svoje ukucane zamole i ubede da na bilo koji nacin, ako ista znaju sta se desilo sa Ivanom Stambolicem, jave medijima u njihovim mestima ili na poseban telefon 063/80-24-800. Posle 5. oktobra u ovoj zemlji se moze govoriti bez straha. Pomozite da se sto pre razresi ta gnusna otmica. Svaki podatak o nestanku bivseg predsednika Predsednistva Srbije bio bi dragocen za njegovu porodicu i mnogobrojne prijatelje koji gaje nadu da ovakva masovna kampanja moze uroditi plodom.
PROGNOZA VREMENA I VODOSTAJ
U vecem delu SRJ sutra ce biti malo i umereno oblacno i suvo, a na primorju suncano, dok je slaba kisa moguca samo u Vojvodini. Duvace slab i umeren severozapadni vetar. Minimalna temperatura bice od minus cetiri do dva stepena, a na jugu Crne Gore oko osam stepeni Celzijusovih. Maksimalna temperatura kretace se u intervalu od sedam do 12 stepeni, a na jugu Crne Gore oko 16 stepeni. U Novom Sadu ce biti malo i umereno oblacno i suvo, uz slab severozapadni vetar. Minimalna temperatura bice oko dva, a maksimalna dnevna oko devet stepeni.
Nivo Dunava iznosi 180 cm. Tendencija -14. Temperatura vode je 6 stepeni Celzijusovih.
NIJE ZA PRICU - aforizmi Ilije Markovica
Satiricari daju novoj vlasti 99 dana. Stara nam je oduzela 100 posto.
Kad su komunisti zadovoljili svoje potrebe, presli su na nas.
Pred izbore svi lobiraju. Samo socijalisti slobiraju.
Kad kuckin sin zivi na visokoj nozi, iz pticije perspektive obelezava teritoriju.
Konvertiti na jednu stranu. Prebezi na drugu. Prevrtaci izmedju.
I posle pranja ruku ostaju otisci prstiju.
Radili su kako su najbolje znali, a bas nije trebalo tako.
10. DECEMBAR - MEDJUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA
Deseti decembar se kod nas i u svetu obelezava kao Dan ljudskih prava. Na ovaj dan, 1948. godine, generalna skupstina UN usvojila je univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima. Govoreci o ovom medjunarodnom dokumentu, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Dejan Janca je rekao da je taj dokumenat, koji je u poicetku imao deklarativni karakter, sada usvojen od strane svih drzava i medjunarodnih organizacija. Prema njegovim recima, Deklaracija o ljudskim pravima predstavlja osnovu i temelj razrade ljudskih prava i njihove primene, kako u svetu, tako i u svakoj pojedinacnoj drzavi. "Ovaj dan se slavi u svim drzavama i predstavlja sansu za nevladine organizacije da podstice rad vlasti na zastiti ljudskih prava" rekao je Janca. Ljudska prava u Jugoslaviji su krsena proteklih godina. Obicni gradjani ove drzave slabo znaju koja su im prava i ocigledno, treba puno da uce. Prvo i osnovno je pravo na zivot. Prava svakog coveka su i zastita fizickog i moralnog integriteta pojedinca, zastita od torture i diskriminacije, jednakost pred zakonom. Jedno od osnovnih prava je i da Vas niko ne moze proglasiti krivim bez odluke suda, a takodje da niko ne moze biti kaznjen za delo koje kao kaznjivo nije bilo predvidjeno zakonom u trenutku izvrsenja. Ova prava mora postovati vlast i one drzave i rezimi koji se nisu obavezali nijednim ugovorom o ljudskim pravima. Ljudska prava ne obuhvataju samo coveka , kao pojedinca, nego i prava izbeglica, zrtava rata, vernika, lica bez drzavljanstva, pripadnika manjina, i dr prof. Dejan Janca je, govoreci o tome koliko su ugrozena prava zena, rekao da je kod nas zanimljiva pojava to sto je pokrenuta inicijativa da u predstavnickim telima zene budu vise zastupljeno. "Do sada je bilo ocigledno da su zene bile zapostavljene u parlamentima. Sada su na inicijativu veceg broja zenskih organizacija politicke stranke potpisale sporazum da ce povecati broj zena predstavnika u telima" rekao je Janca i dodao da ce, ako to bude ostvareno na republickim izborima, predstavljati znacjan korak u poboljsanju prava zena.
Prava detea su u nasoj zemlji zagarntovana Konvencijom Ujedinjenih nacija. I tako je na papiru. A kako je u stvarnom zivotu? Nasa realnost su deciji dodaci koje drzava dve godine nije isplatila majkama. Istina su bosa i gladna deca, kojih je ne mali broj samo u nasem gradu. Ko se brine za njih? Prema Konvenciji o pravima deteta, svaki malisan bi trebalo da ima svoja prava. Govoreci o tome, Ljiljana Vilovski iz Vojvodjanslog centra za prava deteta , kaze da konvencija o pravima deteta predstavlja vazan korak u procesu unapredjivanja polozaja dece u drustvu. "Ona nudi nov odnos prema deci, naglasavajuci da je svako dete pojedinac, kome pripadaju ljudska prava od rodjenja. Zbog toga je ona revolucionarni dokument, jer ce na deci danasnjice lezati odgovornost za buducnost drustva i drzave" kaze Vilovska, dodajuci da Konvencija sadrzi cetrdeset clanova, koji su napisani tako da ih i dete moze shvatiti. "Clan dva Konvencije o pravima deteta glasi: "Niko ti prava ne moze uskratiti, bez obzira na to koje si rase, boje koze, pola, kojim jezikom govoris, u kog boga verujes, kako razmisljas, kog si nacionalnog ili socijalnog porekla, kakvog si imovinskog stanja, kakvo ti je fizicko ili mentalno zdravlje, ko su ti roditelji, ili ako uopste nemas roditelje. Clan cetiri kaze: drzava je duzna da ti obezbedi postovanje oprava predvidjenih Konvencijom, dok se u clanu 12 navodi da imas pravo da izrazis svoje misljenje i da te saslusaju sa duznom paznjom. Clan devetnaest konvencije o pravima deteta kaze da niko ne sme da te zlostavlja, a drzava ima obavezu da te zastiti" kaze Vilovska. Da li se stanje u ljudskim pravimapromenilo nakon odlaska bivseg rezima? Da li nova vlast radi na zastiti Vasih prava? Odgovarajuci na ova pitanja, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovacevic Vuco kaze da je jos rano za sustinske analize stanja ljudskih prava pre i posle 5. oktobra, ali da je ocigledno da je najgori oblik policijske represije prestao. "U tom smislu mozemo da govorimo da je doslo do opustanja , lakseg disanja i da svi mozemo da kazemo da ne osecamo onu vrstu pritiska i mentalne torture koju smo trpeli nekoliko godina unazad, a posebno u poslednjih godinu dana" kaze Vuco, ocenjujuci da su se sa tog stanovista ljudska prava bitno promenila na bolje u odnosu na prethodno stanje. Vuco kaze da za ocenu stanja u ljudskim pravima, koja su manje vidljiva od represije, mora da se saceka malo duzi period, kao bi se napravila jedna ozbiljnija analiza i prikupili i klasifikovali podaci o novim krsenjima ljudskih prava. Na pitanje da li nova vlast postuje ljudska prava, Vuco odgovara da se vlasti nisu konstituisale da bi dosle u fazu da postuju ili ne postuju ljudska prava, ali da sada imamo jedan prelazni period u kome gradjani prezivlajvaju da su im prava bila ugrozena. "Posle opustanja, gradjani su stekli hrabrost da se obracaju nevladinim organizacijama" rekla je Vuco. Ona upozorava da, u sistemu u kome ne postoji nezavisno sudstvo, ne moze biti govora o postovanju ljudskih prava. Postoji jedan pravni haos koji je doveo do toga da ne postoje institucije sistema, koje bi gradjanima mogle da omoguce zastitu prava. Vuco dodaje da namernog krsenja ljudskih prava od strane novih vlasti za sada nema. Na pitanje kakav je odnos nove vlasti i gradjana prema nevladinim organizacijama, Biljana Kovacevic-Vuco odgovara da pojedine nevladine organizacije misle da su nepravedno zapostavljene od strane novih vlasti. "Nevladine organizacije su uradile veliki deo posla kod promena u Srbiji i Jugoslaviji i osecaju izvesnu vrstu nezadovoljstva sto vlasti ne obracaju paznju na njih. medjutim, kada se uporedno pogleda, sve zemlje u tranziciji su imale slican problem i to je jedna patoloska pojava koja se svugde desila" rekla je Vuco, dodajuci da je primecen odredjeni pomak u novim strukturama vlasti. Naime, mnoga ministarstva formiraju ekspertska tela i radne grupe, u ciji rad su ukljuceni kako predsdtavnici nevladinih organizacija koje se bave odredjenim pravima, tako i nezavisni eksperti. Biljana Kovacevic Vuco ocenjuje da to predstavlja novi kvalitet u nasem politickom zivotu i izrazava nadu da ce se taj trend nastaviti kao jedan od nacina izgradnje institucija sistema, Sto je nevladinim organizacijama u ovom trenutku prioritet. Razmislite jos jednom koja su vasa prava i da li ih drugi postuju. Da li vi postujete prava drugog coveka?
Savet Evrope obelezava danas 10. decembar - Medjunarodni dan ljudskih prava. Tim povodom, u Strazuburu ce biti objavljena Evropska konvencija za ljudska prava stampana Brajevim pismom, saopstio je SE. Konvencija predstavlja osnovu jedinstvenog sistema za zastitu ljudskih prava koji omogucava svakome ko veruje da su njegova prava bila prekrsena da podnese tuzbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Konvenciju je potpisala i retifikovala 41 zemlja clanica Saveta Evrope, a nove clanice te organizacije je moraju potpisati i ratifikovati u roku od godinu dana od prijema. Evropska konvencija za ljudska prava i njeni protokoli uspostavljaju neotudjiva gradjanska i politicka prava svake osobe i obavezuju drzave da garantuju ta prava svakome pod njihovom jurisdikcijom. Prava ukljucuju pravo na zivot, slobodu i bezbednost, postovanje privatnog i porodicnog zivota, pravo na vencanje i obrazovanje.
Juznokorejski predsednik Kim Dae-jung primice danas Nobelovu nagradu za mir zbog svoje dugogodisnje borbe za demokratiju, ljudska prava i pomirenje dve Koreje. Predsednik je rekao da nagradu deli sa celim korejskim narodom i da bi voleo da je deli i sa severnokorejskim liderom Kim Jong Ilom. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, ostale nagrade se dodeljuju u Stokholmu, i to uvek 10. decembra na dan smrti Alfreda Nobela.
VOJVODINA
Potpredsednica Skupstine Vojvodine Gordana Comic pozdravila je uspostavljanje diplomatskih veza izmedju Ljubljane i Beograda. Comiceva je Radiju 021 kazala da to znaci otvaranje dveju drzava uz resavanje medjusobnih problema. Ona je ocenila da ce obnavljanje politicko-privrednih kontakata pozitivno uticati i na ekononomiju u Vojvodini. "To ce pozitivno uticati na ekonomiju odnosno na privredu i na licni standard svakoga od nas. Ako se povezete sa vise ljudi imacete vise trzista, vise sansi za ugovore i poslovne kontakte i za zaposljavanje", rekla je Gordana Comic.
Demokratski Savez Rumuna osnovan je juce u Kustilju. Za predsednika Saveza izabran je Viorel Luka, lekar iz Vrsca. Razlog osnivanja Saveza, kako je receno juce na sednici, jeste sto Rumuni do sada nisu imali nijedno politicki orijentisano telo koje bi bilo konsultovano ili bi ucestvovalo u donosenju odluka na drustveno politickom ili ekonomskom planu. Osnivanje Saveza posledica je inicijative koju su 11. novembra u Vrscu pokrenuli predstavnici svih relevantnih rumunskih organizacija, asocijacija, udruzenja, mass-media i Vikarijata Rumunske Pravoslavne Crkve. Jedan od osnovnih atributa delovanja Saveza bice i politicka aktivnost, a sediste ce biti u Vrscu.
Drustvo inzenjera i tehnicara i radnici Sumskog gazdinstva "Banat" optuzili su bivseg premijera Srbije Mirka Marjanovic i Vojsku Jugoslavije (VJ) da su 7. juna "okupirali" Specijalni prirodni rezervat "Deliblatska pescara". "Naredba o davanju Lovista VJ nije objavljena niti u 'Sluzbenom listu' niti je tu naredbu donela Vlada Srbije, vec predsednik Vlade, koji nema ta ovlascenja niti po Ustavu Republike Srbije, niti po ustavnim amandmanima, niti po zakonima Republike Srbije". "Bez izmena granice lovista ne moze se deo lovista oduzimati od 'Srbijasume' - Sumskog gazdinstva 'Banat' Pancevo, i davati na koriscenje trecem korisniku. Takvo ovlascenje nema ni predsednik Vlade Republike Srbije, jer ne moze naredbom ni uredbom da menja Zakon o lovu", navodi se u saopstenju sa sastanka Drustva inzenjera i tehnicara i svih radnika Sumskog gazdinstva "Banat".
Savezni ministar poljoprivrede Sasa Vitosevic izjavio je da ce Savezna vlada sledece nedelje saopstiti zastitne cene najvaznijih poljoprivrednih proizvoda, ali da she uskoro poceti sa radom terminska berza. "Sledece nedelje Savezna vlada ce saopstiti zastitne cene, mada smatram da je mnogo bolji princip republicke vlade koja odredjuje garantovane cene poljoprivrednih proizvoda", rekao je Vitosevic agenciji Beta.
Privatni pekari Srbije pocece od utorka da prave hleb po ceni od pet i sedam dinara, najavio je predsednik Unije pekara Djordje Ilic. Na zatvaranju medjunarodnih sajmova prehrane i vina, on je rekao da je privatnim pekarima u nabavci brasna iz robnih rezervi najvise pomogao potpredsednik privremene Vlade Srbije Nebojsa Covic i istakao da mu je zbog toga Unija pekara dodelila priznanje.
Otpravnik poslova Ambasade Belgije u SRJ Zan Pjer Bijebik i predstavnik Evropske Komisije Jan Vilijam Blankert posetili su Novi Sad. Oni su se sastali sa potpredsednikom Izvrsnog Veca Vojvodine Radetom Marinkovicem i razgovarali o mogucoj saradnji. U saopstenju sa sastanka se kaze da je za nasu pokrajinu je interesantan belgijski sistem regionalizacije zemlje, posebno u oblasti poljoprivrede i proizvodnji hrane. Gosti izneli i iskustva i mogucnosti koje nude programi medjunarodne podrske formiranju malih i srednjih preduzeca u zemljama u tranziciji, stoji u saopstenju. Postignut je dogovor da se kontakti nastave realizacijom konkretne saradnje pokrajine Vojvodine sa nekom od belgijskih regija, zakljucuje se u saopstenju.
Mesna industrija "Karneks" iz Vrbasa podnela je hitan zahtev Republickoj direkciji robnih rezervi da udje u vladin program razmene mesa za kukuruz, izjavio je agenciji Beta komercijalni direktor tog preduzeca Kosta Kraljevic. On je podsetio da se prema vladinom programu devet kilograma kukuruza razmenjuje za jedan kilogram zive vage mesa i dodao da je taj paritet veoma povoljan za klanicnu industriju. Prema recima Kraljevica, kombinat konacnan odgovor iz Direkcije ocekuje u roku od 20 dana.
POLITICKA SCENA
Kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) za buduceg premijera Srbije Zoran Djindjic najavio je da ce za nekoliko dana imenovati kandidata za ministra policije buduce Vlade Srbije, ako DOS pobedi na izborima. "Odluku o ministru policije donecemo gospodin Vojislav Kostunica i ja, nakon razgovora u miru. To je osetljivo mesto. Imamo razne ideje i u naredna dva-tri dana imacemo resenje. To nece biti niko jako poznat, niko vec politicki profilisan, za koga se vezuje partijska aktivnost, vec neko ko ce sa pozicija pravne drzave pristupiti tom mandatu", rekao je Djindjic u intervjuu TV B92. On je rekao da ce osnovni zadatak buduceg ministra policije biti da od policije napravi servis za gradjane i da je "izvuce sa naslovnih stranica stampe". "Javnost ocekuje da se policija konacno vrati u okvire zakona, da nikada vise ne bude instrument politickih partija i vlasti i da ne bude upotrebljena protiv sopstvenog naroda", rekao je Djindjic. Povodom zelja nekih lidera DOS da budu ministri policije, Djindjic je rekao da "nema razumevanja za te zelje" i da "nema nameru da pravi komprimise" oko tog pitanja. "Iznenadio sam se da niko nije hteo da bude minstar za finansije, a znatan broj (lidera) je zeleo mesto ministra policije. Mislim da su to bolesti starog vremena. Mnogi misle da je policija najveca moc. Lako cemo za policiju ako ljudi budu imali plate, posao, ako nema narkomanije", rekao je Djindjic.
Novoizabrani zamenik guvernera Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Radivoje Rasovic ocenio je da NBJ vise "ni u kom pogledu ne sme kreditirati losu politiku i lose politicare". "U monetarnom sistemu su sada nuzni i neki bolni rezovi koji se nece dopasti nekim politicarima i nekim bankarima", rekao je Rasovic za danasnje izdanje dnevnika "Narodne novine". On je rekao da veruje da ce dobro saradjivati sa guvernerom NBJ Mladjanom Dinkicem "pre svega zato sto je ocigledno da je on covek struke, a ne politike". Rasovic je rekao da ce zajedno sa guvernerom insistirati da "ingerencije NBJ budu prisutne i u Crnoj Gori".
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic izjavio je bi do prijema SR Jugoslavije u Medjunarodni monetarni fond (MMF) moglo doci vec 20. decembra, pisu sutrasnje "Vecernje novosti". "Sa MMF-om sva pitanja su resena i aktiviranje naseg clanstva, prema najavama koje smo dobili, moglo bi da usledi 20. decembra. Ulazak u ovu kljucnu medjunarodnu finansijsku organizaciju znacice veliku prekretnicu za SRJ, jer dobijamo zeleno svetlo da smo zemlja u koju se bez rizika moze investirati", izjavio je Dinkic. Premanjegovim recima, pre 20. decembra trebalo bi da usledi i formalno skidanje "spoljnog zida" sankcija. "Razloga da bude drugacije, po pitanju tog americkog zaostalog paketa kaznenih mera prema nama, nema jer je i poslednja stavka - sukcesija - resena", izjavio je Dinkic.
Potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljub Labus izjavio je da ce Savezna vlada ovih dana formirati komisiju za sukcesiju i da bi potom trebalo da bude usvojena pratforma SRJ o deobi imovine bivse SFRJ. Labus je u izjavi za sutrasnju "Politiku" rekao da nova Savezna vlada zeli da razgovori o suksesiji budu nastavljeni. "Novom drzavnom politikom hocemo na delu da pokazemo da zaostatak iz prethodnog perioda zelimo sto pre da nadoknadimo, da vise nismo ona strana koja koci. Partnerima ostaje da to prihvate ili ne. Ali, ja sam ubedjen da cemo naici na pozitivne reakcije", dodao je potpredsednik Savezne vlade. On je rekao da su prvi razgovori o sukcesiji planirani za 18. i 19. decembar u Briselu i da ce na njih svavako otici neki nas strucnjak. Labus je takodje precizirao da pored zlata bivse SFRJ u banci u bazelu treba podeliti i 8.000 akcija, kao i deo deviznih rezervi SFRJ. Inace, rekao je Labus, najjednostavniji kljuc za tu podelu jeste onaj koji je vec usvojen prilikom raspodele imovine i obaveza u MMF-u.
Poslanicke kandidatkinje Demokratske opozicije Srbije (DOS) na predstojecim republickim parlamentarnim izborima danas su se sastale kako bi usaglasile zajednicku strategiju delovanja u predizbornoj kampanji i republickom parlamentu nakon izbora. Otvarajacu konferenciju u beogradskom hotelu "Metropol", jedna od kandidatkinja Demokratske stranke Aleksandra Joksimovic izjavila je da su zene dale poseban doprinos nedavnim politickim promenama u Jugoslaviji, posto je, prema njenim recima, protiv rezima Slobodana Milosevica glasalo 69 odsto zenskog birackog tela. Joksimoviceva je rekla da ce DOS-ova Zenska politicka mreza podsticati politicki angazman zena, i tako pomoci prevazilazenje problema odsustva zena u politici sa kojim su se suocila sva postkomunisticka drustva.
U ponoc izmedju nedelje i ponedeljka istice rok koji imaju Demokratska socijalisticka partija, Srpska socijaldemokratska partija, Jugoslovenska levica i koalicija "Korak" da otklone nedostatke na izbornim listama za decembarske parlamentarne izbore u Srbiji.
Predizborna turneja DOS-a pocece u ponedeljak, 11. decembra. Lideri stranaka, stranacki funkcioneri i kandidati za poslanike obicice, podeljeni u tri grupe, za osam dana oko 50 gradova Srbije.
Bivsi sef beogradske kriminalisticke policije Marko Nicovic najavio je da ce pocetkom iduce nedelje osnovati stranku pod nazivom "Unija prosperiteta", pise "Blic" u izdanju od nedelje. Nicovic, vrsilac duznosti predsednika Unije prosperiteta, izjavio je "Blicu" da ta "nova partija centra" nece ucestvovati na predstojecim republickim izborima. "Ciljevi nase partije bice podizanje nivoa bezbednosti gradjana i omogucavanje priliva stranog kapitala kroz ulazak multinacionalnih kompanija u nasu zemlju", precizirao je Nicovic. U Srbiji su trenutno zastupljeni nemacki i francuski lobi, rekao je Nicovic i dodao da Unija namerava da na prostor Jugoslavije i Balkana dovede americki i japanski lobi koju tu zele da investiraju. Kako navodi "Blic", u najuzem rukovodstvu nove stranke naci ce se i Dusan Vidakovic, vlasnik "Frankfurtskih vesti" i Dusan Sekulic, bisnismen.
Konstitutivna sednica radne grupe Skupstine Crne Gore za izradu Zakona o referendumu i pravila o kampanji politickih stranaka u drzavnim medijima zakazana je za ponedeljak. Radnu grupu cine predstavnici svih parlamentarnih stranaka, a predvodi je potpredsednik crnogorskog parlmenta Rifat Rastoder. Drzavni funkcioneri Crne Gore najavili su da ce se referendum o buducem drzavnom statusu Crne Gore odrzati do kraja juna iduce godine.
KOSOVO
Sef UNMIK-a Bernar Kusner priznao je da misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u vreme njegovog angazmana "nije u potpunosti uspela", ali i istakao da je postigla odredjene uspehe, medju kojima je organizovanje lokalnih izbora Kosovu. Kusner je, u sinocnoj izjavi jagodinskoj televiziji "Palma plus", ocenio da su lokalni izbori na Kosovu bili slobodni i demokratski, a da u predizbornoj kampanji nije bilo nasilja. "Kad govorim o demokratskim lokalnim izborima na Kosovu, ja podrazumevam da je proces registracije biraca bio otvoren za sve nacionalne zajednice. Srbi su zapoceli proces registracije ali su ih ljudi Slobodana Milosevica blokirali... Mi cemo ponovo otvoriti ovaj proces registracije za ponovno glasanje kako bismo dali Srbima sansu da upravljaju svojim opstinama", kazao je Kusner.
Policija UNMIK-a uhapsila je tri lica osumnjicena za podmetanje eksploziva u zgradi jugoslovenskog Komiteta za saradnju sa UNMIK-om u Pristini, javili su veceras beogradski mediji. Napad na zgradu u kojoj je i rezidencija predsednika Komiteta Stanimira Vukicevica izvrsen je 22. novembra, rano ujutro. Uhapsena lica su osumnjiceni da su bili organizatori, odnosno izvrsioci podmetanja eeksploziva. Prema navodima iz policije UNMIK-a, uhapseni pripadaju teroristicko-diverzantskoj grupi "Kobra", specijalizovanoj i zaduzenoj za izvodjenje diverzantskih akcija i kidnapovanja.
Medjunarodne mirovne snage (Kfor) uhapsile su u poslednja dva dana na administrativnoj granici izmedju Srbije i Kosova 13 Albanaca, saopstio je danas Kfor. Deset Albanaca starosti izmedju 20 i 35 godina je uhapseno na kontrolnom punktu Kfora nedaleko od sela Dobrosin, precizirao je portparol Kfora Anmari Daneker i dodala da su Albanci objasnili da su prethodne noci ilegalno presli granicu kako bi posetili rodjake koji zive u Dobrosinu. Kfor je u petak uvece uhapsio trojicu Albanaca koji su ilegalno usli na Kosovo. To ha psenje je izvedeno nedaleko od sela Domorovice.
SVET
Dvodnevna konferencija pod nazivom "Svet medija danas i sutra" zavrsena je juce u Segedinu. Naziv konferencije odnosi se na dva segmenta pojavljivanja madjarske drzave u medijima. To su imidz drzave sa jedne, i problemi Roma sa druge strane. Konferenciju je organizovala nemacka ambasada u Budimpesti i Fondacija za edukaciju novinara. Kako javlja nasa dopisnica iz Segedina, konferenciju su otvorili sef katedre medijskih nauka segedinskog univerziteta, Jolan Roka, i atase za stampu nemacke ambasade, Kristijan Rajding. O imidzu drzave u medijima govorili su razni politicari i profesori, dok su o problemima Roma govorili predstavnici te etnicke zajednica i eminentni sociolozi. Sto se tice situacije Roma u Madjarskoj, stanje je vrlo ozbiljno. Upravo ovih dana je izdata knjiga "Romska deca u osnovnim skolama" u kojoj su objavljeni rezultati istrazivanja u poslednjih deset godina. Prema tim rezultatima, Romska deca uce ruski jezik, dok se u ostalim odeljenjima uci nemacki i engleski. U 13 odsto skola, odredjen broj dece je oslobodjen ucenja stranih jezika. Odluku o oslobadjanju donose direktori, obrazlazuci to ispodprosecnom inteligencijom romske dece, ili njihovim slabim znanjem madjarskog jezika. U 30 odsto osnovnih skola, sa decom su radili zaposleni koji nemaju diplomu pedagoga. 58 odsto upitanih direktora smatra da je najveci problem u sistemu obrazovanja nezainteresovanost roditelja romske dece.
Vrhovni sud SAD veceras je tesnom vecinom podrzao zahtev predsednickog kandidata Dzordza Busa Mladjeg da se obustavi rucno prebrojavanje glasova na Floridi. Vrhovni sud je sa pet glasova za i cetiri protiv, odgovorio na Busov hitan zahtev da se obustavi rucno prebrojavanje, koje je prethodno odobrio Vrhovni sud Floride. Tim povodom Vrhovni sud SAD je saopstio da je za ponedeljak zakazan 90-minutnu raspravu. Tokom rasprave ce biti razmotrena i jucerasnja odluka Vrhovnog suda Floride, kojom je nalozeno da se hitno rucno prebroje 43.000 preostalih glasackih listica. Prema dosad rucno prebojanim glasovima, Busova prednost smanjena na 154 glasa. Za pobedu na predsednickih izborima, obojici kandidata je potrebno 25 glasova floridskih elektora.
Izraelski premijer Ehud Barak veceras je podneo ostavku na mesto premijera i objavio nameru da sazove opste izbore u Izraelu kroz 60 dana. "Suocen sa hitnom situacijom (sirom zemlje) i neophodnom potrebom da se deluje u cilju smanjivanja nasilja i da se ponovo pokrene mirovni proces, odlucio sam da podnesem ostavku i da ponovo zatrazim poverenje naroda", rekao je Barak na konferenciji za stampu koju je direktno prenosila izraelska televizija. Barak je precizirao da namerava da raspise izbore na kojima ce se birati novi poslanici u izraelskom pralamentu Knesetu i novi premijer, u roku od 60 dana.
U Rumuniji je toku drugi krug predsednickih izbora u koji su usli bivsi komunista Jon Ilijesku i lider ekstremne desnice Korneliju Vadim Tudor. Ilijesku, koji bi prema anketama mogao da pobedi, u prvom krugu izbora. Oko 15.200 birackih mesta otvoreno je jutros u sedam casova, a bice zsatvorena u 21 cas.
Prve isplate odstete prisilnim radnicima bivseg Treceg rajha mogle bi biti izvrsene odmah nakon konstituisanja uprave Fonda pomirenja, izjavila je izaslanik austrijske vlade za pitanje odstete prisilnim radnicima Marija Saumajer. Ona je ocenila da prve isplate najpre nece ici u sest zemalja srednje i istocne Evrope, sa kojima je dogovoreno da partnerske organizacije preuzmu dostavu novca pojedincima iz Madjarske, Ceske Republike, Poljske, Ukrajine, Belorusije i Rusije. Saumajer je objasnila da sa tim partnerskim organizacijama pre pocetka isplate mora biti konkretizovana saradnja.
Oko 10.000 gradjana Hrvatske odalo je danas pocast bivsem hrvatskom predsedniku Franji Tudjmanu, na dan prve godisnjice njegove smrti. Na njegovom grobu, na glavnom zagrebackom groblju, okupili su se postovaoci prvog predsednika Hrvatske. Mnogi su nosili Tudjmanove fotografije i zastave Hrvatske. Tudjman je preminuo pre godinu dana. Imao je rak, a zdravlje mu je ozbiljno naruseno od 1997. godine.
GRAD DANAS
Goriva danas jutra ima na gotovo svim NIS-ovim pumpama. Supera, dizela i bezolovnog benzina ima na pumpama kod Mlekare, Velikoj i Maloj pecurci, na pumpi kod GSP-a, na Tekijama i na Beopetrolu. Na pumpi na Telepu toci se super i normal.
Na ulicama grada kurs nemacke marke i dalje stabilan. Dileri je prodaju za 30,50, a otkupljuju za 30 dinara.
U novosadskom porodilistu u poslednja 24 casa rodjeno je 14 beba: sest devojcica i osam decaka.
Sutra ce u 10:30 na Gradskom groblju biti sahrenjen Josip S. Struharik rodjen 1926. godine, Matija Culo rodjena 1922. godine bice sahranjena u 11:15, dok ce Marinko B. Parlac rodjen 1934. godine biti sahranjen u 12:00. Tinka R. Cerevicki rodjena 1928. godine bice sahranjena u 12:45, a Milutin B. Djurkovic u 13:30. Marija A. Fujka rodjena 1912. godine bice sahranjena u 14:15, a Ilinka D. Plavsic rodjena 1927. godine bice sahranjena u 15:00 casova. Na Uspenskom groblju u 13:00 pocinje sahrana Jovana J. Tala rodjenog 1930. godine, a na Novom groblju u Petrovaradinu u 13:00 casova bice sahanjena Vekoslava A. Mitic rodjena 1942. godine. Na Katolickom groblju u 15:00 casova bice sahranjena Gizela G. Sipos rodjena 1925. godine.
KULTURA
Nastupom hrvatskog benda "Kud Idijoti" sinoc je zavrsen osmi tradicionalni Koncert godine. Pevac sastava, Tusta, pozdravio je publiku recima "Dobro vece Novi Sade, davno se nismo videli. Cestitam vam, znate na cemu. Ziveo Novi Sade, ziveo". Nakon vise od deset godina sastav "Kud Idijoti" ponovo je svirao novosadskoj publici, i to starije pesme kao sto su "Nema vise snifera", "Sve ste vi djevojke iste", "Maja", "Za tebe", "Minijatura", "Glupost je neunistiva", "Mi smo ovdje samo zbog para". Kao gost iznenadjenja, na sinocnjem koncertu svirao je bend "Monetarni udar" ciji je pevac i ritam gitarista guverner NBJ Mladjan Dinkic. Dinkic je pozvao prisutne da izadju na izbore 23. decembra, posle kojih ce, kako je rekao "Geda konacno biti istorija". "Monetarni udar" odsvirao je zatim nekoliko obrada domacih rok hitova. Na Koncertu godine juce su svirali jos i S.M.F., Vrisak generacije, Obojeni program, Ateist rep, Direktori, Darkvud Dab, Eyesburn i Ritam nereda.
SUMSKI OGLASI
Novost na trzistu! Novi CD sa muzikom Debelog Mede! Izdavac je diskografska kuca "Ruzicasti kontejner". Hitovi Debelog Mede i kumova. Album "Viva la koza nostra", prodaju povoljno portiri, lozaci i cistacice kao i kabinet u skupstini Autonomne Sume.
Redakcija Sumskih oglasa srdacno pozdravlja uvek budne kritizere svega i svakoga. Sifra: Lupite se sakom u glavu. Glupost je neizleciva.
