Subotica - Nakon desetogodisnje autisticne politike i neshvatanja savremenih svetskih tokova posle pada Berlinskog zida, ambicije Jugoslavije okrenule su se ka integraciji sa Evropom. Stoga je za nas ovde bitno da pre svega na pravi nacin shvatimo sta to znaci evropski kulturni identitet i prostor, kojem zeli da se pridruzi i nasa drzava, rekao je izmedju ostalog dr Trivo Indjic, sociolog kulture, u svom javnom predavanju u Subotici, u okviru projekta "Tehnologija, kultura i razvoj", ciju je organizaciju preuzela na sebe Asocijacija tehnologija i drustvo i profesor Ekonomskog fakulteta dr Slavenka Drakulic.

    Dr Indjic napominje da je kod nas godinama podstican strah od evropeizacije, cemu je na ruku islo i bombardovanje Jugoslavije. Evropu, medjutim, ne treba poistovecivati sa politickim rezimima, pogoto ne sa ljudima koji vode NATO pakt. Da bi se na pravi nacin, bez predrasuda, shvatio kulturni i politicki evropski prostor, sve njegove prednosti i njegova uloga u zivotu modernog ljudskog drustva, potrebno je da se nasa javnost upozna sa sustinom tog fenomena nazvanog evropski kulturni identitet. U njegovoj osnovi, slobodno se moze reci, lezi jedan filozofski stav, tradicija stalnih inovacija i promena, filozofija novouma, napominje dr Indjic. A takav stav koindicira sa poznatom prirodom i ustrojstvom sveta. Ovakav kulturni model daje primat mogucem nad stvarnim, otvoren je za buducnost i daje nadu u bolje.

    Stalno traganje za novinama osnova je za ideju modernizacije, koja je kljucni momenat u evropskom identitetu. A takav stav prema svetu podrazumeva pre svega slobodnog coveka, zbog cega je i ideja slobode u samoj osnovi evropske kulture, zajedno sa pratecom idejom jednakosti, bez koje je nemoguce ostvariti ideal slobode coveka. Jednakost ovako shvacena nije samo formalno-pravna, vec ispunjena i ekonomskim, oscijalnim i politickim sadrzajem. Na idejama slobode i jednakosti mi moramo pogotovo insistirati, posebno u situaciji kada se sve vise govori o trzistu, kaze dr Trivo Indjic, napominjuci da pojam slobode ne porice ideju razlicitosti, vec pre svega znaci da svako ucestvuje u punoj meri u razvoju sopstvenih potencijala. Za fenomen slobode vezana su tri bitna momenta modernog drustva - pravna drzava, gardjansko drustvo, i nacija u smislu politicki organizovanog i osvescenog naroda.

    U istoriji Balkana, pogotovo istoriji srpskog naroda vec dugo je prisutan duh antievropejstva, a on je plod mnogih inhibicija. Antievropejstvo je cesto bivalo toliko jako da je kocilo bilo kakvu evropsku integraciju, i cesto je u osnovi imalo strah od nestajanja "autenticnih srpskih institucija", napominje dr Indjic. U ovom regionu izuzetak je Panonija, koja je kljucni pogon moderniteta u srpskoj kulturi i njenog povezivanja sa Evropom.

    Ni danas nisu retki politicari koji u svom politickom angazmanu pominju pojmove domacina, reda, uredjenosti drustva kao plemenske zajednice, koji nose zicu autoritarnosti, a to su su ideje koje se protive modernizaciji. Moramo biti realni i shvatiti da velike sile u procesu globalnog povezivanja sveta nastoje da obezbede svoje uticaje u tim tokovima integracije, kao sto nasa ocekivanja od Evrope ne treba da budu ni previse naivna ni previse cedna, ali je prikljucenje Evropi za nas jedini nacin da se ovaj prostor modernizuje.

  U istoriji dva susedna naroda dolazi do odredjene tačke u kojoj bi se mogle, čak i morale doneti sudbonosne odluke za budućnost oba naroda, a za Srbe i Madjare dani i meseci koje preživljavamo upravo predstavljaju ovakvu tačku. Sad bi se trebalo odlučiti hoće li ova dva suseda izabrati isti put, krenuti tim putem prema Evropi pomažući jedan drugog, ili će "otići" svaki na svoju stranu, kaže Karolj Siladji (Karoly Silagyi), madjarski publicista, u predgovoru svoje knjige "Dobri susedi, loši susedi?", koja je protekolog vikenda promovisana u Subotici. Knjiga se bavi upravo pomenutom temom - zajedničkom prošlošću dva naroda koji već čitav milenijum žive jedan sa drugim i jedan pored drugog, ali se bavi pre svega onim momentima te zajedničke istorije koji su često bili prećutkivani, i političkom voljom pretvarani u tabu teme.

  Knjiga Karolja Siladjija predstavlja na neki način "spisak" medjusobnih istorijskih zamerki dva naroda, dotičući bolne teme stradanja Madjara i Srba za vreme Drugog svetskog rata, nerazumevanja izmedju njih u sudbonosnim istorijskim trenucima, Trijanon, nasilno menjanje etničkog sastava, etnonacionalističke mitove...Ono što je u socijalističkom periodu nazivano bratstvom i jedinstvom bio je običan dril koji je potiskivao sve takve teme, ali i postojeće nacionalne, kulturološke i druge razlike, kaže Siladji. Stvarnog poznavanja praktično i nije bilo, i mi ćemo morati mnogo da radimo na tome da se upoznamo. Uz argumentovan, otvoren i strpljiv razgovor, i popuštanje sa obe strane, moći će da se stvori osnova za jedan sadržajniji i pošteniji dobrosusedski odnos. Ne smemo gubiti vreme, jer će nas ono pregaziti.

  Globalizacija već kuca na vrata, i za male narode najbolji je put zajedničkog nastupa na svetskoj sceni. Tako ćemo biti glasniji i uspešniji u odbrani svojih interesa, napominje Siladji. U ime buduće saradnje i prijateljstva, mi se moramo suočiti sa svim greškama i grehovima, moramo pogledati jedni druge u oči, raščistiti neke stare stvari, argumentovano, strpljivo i racionalno, pa pošto postavimo nekoliko spomenika sa ciljem opomene i simboličnog zadovoljenja, da umirmo dušu i okrenemo novi list, kaže autor.