REC NEDELJE: AUTONOMIJA
pise: prof. dr Svenka Savic

  Rec nedelje na Radiju 021 postala je tradicija. Prijatelji i slucajni prolaznici susrecu me i komentarisu. Jedni kazu da im se svidja, drugi kazu da im se ne svidja sto uz svaku rec upletem i zensku perspektivu, po njihovom misljenju, i tamo gde treba i gde ne treba. Pitam gde ne treba, i odgovor je tisina. Treci kazu da nepotrebno upletem uz rec i politicke prilike i gde treba i gde ne treba, pitam gde treba... odgovora najcesce nema. Dok jutros pokusavim da upalim "peglicu", pita me poznanica sta ce biti rec nedelje, ja kazem autonomija. Ona, buduci da je dobro obavestena, kaze zasto ne pisem o Deklaraciji o ljudskim pravima, jer je 10. decembar takav dan. "Pravo na autonomiju je jedno od politickih prava, dakle ljudskih prava!", odgovaram zurno dok "peglicom" polako odmicem. Toliko o kontekstu. Rec autonomija je grckog porekla i znaci samouprava (auto=sam, nomus=zakon). Pod autonomijom se najcesce podrazumeva pravo neke drustveno politicke zajednice da upravlja sama sobom, i u tom smislu ima odredjenu nezavisnost i samostalnost. Postoje razliciti tipovi samouprave, odnosno autonomije: teritorijalna - pravo neke teritorije da samostalno resava stvari unutrasnje uprave; kulturna - pravo da se kulturni identiteti i raznovrsnost pravno regulisu na datoj teritoriji. Autonomna drzava znaci da samo o sebi odlucuje i nije ni pod cijim protektoratom. Reci zive u kontekstu: drustvenom, politickom, kulturnom i dobijaju kontekstualno znacenje tokom vremena ili u sadasnjosti. U vreme austrougarsko, govorenje i zalaganje za autonomiju Srba unutar drugih naroda u Ugarskoj, bilo je sa srpske tacke gledista napredno, jer je podupiralo nacionalnu homogenizaciju Srba u Ugarskoj krajem proslog veka. Sezdesetih godina ovog veka kada je donet Ustav (1964) po kome je Autonomna Pokrajina Vojvodina dobila odredjen stepen politicke, kulturne, privredne i druge samostalnosti, rec autonomija je takodje imala mnogo pozitivnih komponenata. Nakon 1990. pa do danas, vlast je u Jugoslaviji, i Srbiji posebno, snagu stavila na centralizaciju drzave, mediji su to podrzavali, pa je za samo 10 godina stvoren u narodu negativan odnos prema autonomiji, pre svega politickoj, ali i licnoj. Napravljen je i obilato koriscen termin autonomasi, za osobe koje se zalazu za autonomiju uopste pa i teritorijalnu i politicku. Tim nazivom trebalo je da se zigose svaka pomisao o govorenju o autonomiji u onom pravom i osnovnom znacenju samoupravi. Reci autonomasi sadrzi negativno misljenje vlasti o ljudima koji zastupaju stav decentralizacije i regionializacije, najcesce je povezan sa drugom reci iz politickog recnika - separatista. Kao takvi nisu pozeljni u drustvu. Tako je ova lepa rec autonomija dobila negativani prizvuk u politickom diskursu. Ovo drugo daje pravo zeni na sopstvenu sobu, na svoju autonomiju unutar kucnog prostora, unutar privatne sfere, jer ONA ne moze imati nista za sebe, ni sopstvenu sobu, kao sto raznovrsni narodi u Vojvodini ne mogu imati svoju kulturnu i politicku autonomiju. Tako je pojam autonomija u glavama obicnog gradjanina nase zemlje, pogotovu onih koji dugo i mnogo pamte, menjao svoje znacenje, a danas formirano negativno znacenje pod ideoloskim je pritiskom drugog pojma centralizam koji afirmise opsti nacionalni interes koji je postavljen iznad interesa malih nacija u istom prostoru. Tom zavodjenju gradjana mediji kod nas dobro sluze.

  VOJVODINA

  Potpredsednica Skupstine Vojvodine Gordana Comic pozdravila je uspostavljanje diplomatskih veza izmedju Ljubljane i Beograda. Comiceva je Radiju 021 kazala da to znaci otvaranje dveju drzava uz resavanje medjusobnih problema. Ona je ocenila da ce obnavljanje politicko-privrednih kontakata pozitivno uticati i na ekononomiju u Vojvodini. "To ce pozitivno uticati na ekonomiju odnosno na privredu i na licni standard svakoga od nas. Ako se povezete sa vise ljudi imacete vise trzista, vise sansi za ugovore i poslovne kontakte i za zaposljavanje", rekla je Gordana Comic.
  Demokratski Savez Rumuna osnovan je juce u Kustilju. Za predsednika Saveza izabran je Viorel Luka, lekar iz Vrsca. Razlog osnivanja Saveza, kako je receno juce na sednici, jeste sto Rumuni do sada nisu imali nijedno politicki orijentisano telo koje bi bilo konsultovano ili bi ucestvovalo u donosenju odluka na drustveno politickom ili ekonomskom planu. Osnivanje Saveza posledica je inicijative koju su 11. novembra u Vrscu pokrenuli predstavnici svih relevantnih rumunskih organizacija, asocijacija, udruzenja, mass-media i Vikarijata Rumunske Pravoslavne Crkve. Jedan od osnovnih atributa delovanja Saveza bice i politicka aktivnost, a sediste ce biti u Vrscu.
  Savezni ministar poljoprivrede Sasa Vitosevic izjavio je da ce Savezna vlada sledece nedelje saopstiti zastitne cene najvaznijih poljoprivrednih proizvoda, ali da she uskoro poceti sa radom terminska berza. "Sledece nedelje Savezna vlada ce saopstiti zastitne cene, mada smatram da je mnogo bolji princip republicke vlade koja odredjuje garantovane cene poljoprivrednih proizvoda", rekao je Vitosevic agenciji Beta.
  Otpravnik poslova Ambasade Belgije u SRJ Zan Pjer Bijebik i predstavnik Evropske Komisije Jan Vilijam Blankert posetili su Novi Sad. Oni su se sastali sa potpredsednikom Izvrsnog Veca Vojvodine Radetom Marinkovicem i razgovarali o mogucoj saradnji. U saopstenju sa sastanka se kaze da je za nasu pokrajinu je interesantan belgijski sistem regionalizacije zemlje, posebno u oblasti poljoprivrede i proizvodnji hrane. Gosti izneli i iskustva i mogucnosti koje nude programi medjunarodne podrske formiranju malih i srednjih preduzeca u zemljama u tranziciji, stoji u saopstenju. Postignut je dogovor da se kontakti nastave realizacijom konkretne saradnje pokrajine Vojvodine sa nekom od belgijskih regija, zakljucuje se u saopstenju.
  Mesna industrija "Karneks" iz Vrbasa podnela je hitan zahtev Republickoj direkciji robnih rezervi da udje u vladin program razmene mesa za kukuruz, izjavio je agenciji Beta komercijalni direktor tog preduzeca Kosta Kraljevic. On je podsetio da se prema vladinom programu devet kilograma kukuruza razmenjuje za jedan kilogram zive vage mesa i dodao da je taj paritet veoma povoljan za klanicnu industriju. Prema recima Kraljevica, kombinat konacnan odgovor iz Direkcije ocekuje u roku od 20 dana.
  Skupstina svih vojvodjanskih udruzenja je u subotu u Novom Sadu usvojila Deklaraciju sa zahtevom novim vlastima da donese Zakone i druge akte koji ce staviti van snage sve zakone o nacionalizaciji privatne imovine, donete od 45 do kraja vladavine Milosevicevog rezima. "Imovina je svetinja. Ona je elementarno ljudsko pravo i ne moze se nicim uslovljavati", naglasio je predsednik Lige za zastitu privatne imovine i ljudskih prava dr Slavenko Grgurevic. Pocetkom decembra u Zagrebu je pod pokroviteljstvom EU osnovana organizacija svih udruzenja zemalja sa prostora bivse Jugoslavije koja se bave problemom povratka nacionalizovane imovine. "Nas cilj je da zajedno sa EU i SAD izvrsimo pritisak na sve vlade drzava nastalih na prostoru bivse Jugoslavije da izvrse denacionalizaciju", rekao je Grgurevic. Osvrnuvsi se na izjavu buduceg manadatara republicke vlade Zorana Djindjica koji je u petak, kako su preneli mediji, rekao da ce prvi zadatak nove vlade biti povratak privatne imovine, Grgurevic je naglasio da je Djindjic to rekao "ne zato sto se to njemu svidja vec zato sto je primoran da to kaze". O uticaju i snazi Lige za zastitu imovine i ljudskih prava Grgurevic je potkrepio podacima koji govore o dosadasnjim rezultatima te organizacije u sprecavanju rasprodaje imovine u Jugoslaviji. Skupstinu svih vojvodjanskih udruzenja za povracaj nacionalizovane imovine u ime predsednika pokrajinske Skupstine Nenada Canka pozdravio je pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Miroslav Mrnustik sa porukom: Mi smo na vasoj strani.
  Privredna komora Vojvodine otvorila je danas svoje predstavnistvo u Zagrebu, na osnovu ugovora potpisanog nedavno sa firmom "Grimeks internacional" (Grimex International) iz Beca. Vojvodjansku privredu u Hrvatskoj zastupace hrvatsko predstavnistvo becke firme, koja organizuje regionalno povezivanje privreda u ovom delu Europe.
  Pokrajinski ministar za urbanizam Lazar Kuzmanov izjavio je da ce vojvodjanska vlada inistirati na promeni faktickog stanja kako bi se Pokrajini omogucilo da vrsi vlast na svojoj teritoriji. On je Radiju 021 rekao da se ne moze samo cekati, vec da je bitna i inicijativa Vojvodjana: "Kada republicka Vlada bude formirana, posle izbora, moci cemo od njih da ocekujemo ovo ili ono. Mi cemo i sa ogranicenim nadleznostima insistirati na izmenama mnogih stvari. Jako je bitno da krene inicijativa (iz Vojvodine). Ako bude racionalnog razmisljanja u novoj Vladi Srbije, svima ce biti u interesu da to bude tako. Vojvodina mora biti lokomotiva koja ce vuci Srbiju prema Evropi i sto se to pre bude desilo bice bolje i ovoj zemlji i gradjanima. "Kuzmanov nije mogao da precizira rok do kada ce se cekati sustinske promene. "Preuzimanjem ovih (ministarskih) mesta mi postajemo javne licnosti i snosimo odgovorsnost. Gradjani ce proceniti koliko dobro radimo. Nadam se da vise nece biti pretplata na fotelje i funkcije i da cemo biti lako promenljivi, rekao je pokrajinski ministar za urbanizam.
  Predstavnici 44 opstine iz Vojvodine i grada Novog Sada danas su u glavnom gradu pokrajine potpisali "Memorandum o razumevanju" sa Evropskom unijom. Potpisivanje memoranduma ce omoguciti nastavak saradnje i realizaciju programa koje finansira Evropska unija. Ti programi su "Skola za demokratiju" i "Gradovi za demokratiju". Od 200 miliona evra koje je Evropa odredila za pomoc Srbiji, oko 30 miliona je predvidjeno za realizaciju ta dva programa. Predstavnik Evropske unije, Majkl Grejem, kaze da ce gradovi biti obavezni da naprave projekte maksimalne vrednosti od 50 hiljada evra, a iz programa ce im nakon toga biti dodeljivan novac za realizaciju projekata. Grejem je objasnio da ce novac iz programa "Skole za demokratiju" biti upotrebljen samo za potrebe skola, dok ce iz drugog programa biti moguce finansirati obnovu svih ostalih objekata po gradovima. "Projekti treba da su malog obima i najveci treba da kostaju 50 hiljada evra, odnosno 100 hiljada nemackih maraka, a mi cemo ih finansirati 100 odsto" kaze Grejem. On je najavio da ce se uskoro u Beogradu i Podgorici, Evropska zajednica otvoriti kancelariju za obnovu i razvoj. Ljudi koji budu radili u kancelariji bavice se realizacijom projekata Evropske zajednice u Srbiji.